Izaša san vanka ka čovik bez plana. Riva puna svita, šum mora pod nogama, a iz konobe tuče lagana pisma. Rekoh, uć ću na jedno piće, samo kratko. Naručin bevandu, okrenen se — i eto je. Naslonjena na zid, kosa joj pada priko ramena, oči ka da se smiju i prije nego šta progovori. Pogledali smo se sekundu duže nego šta triba. Dosta da znan – večer ide u drugon smjeru. “Jesi za društvo?” pitan.…